Момчило Гргур(евић) – Пут до светитеља

admin — Mon, 22 Apr 2013 21:10:36 +0000

„ПРЕЗВИТЕР МОМЧИЛО ГРГУРЕВИЋ – рођен је 1906. година у Фочи (Србињу). Завршио је Богословију у Сарајеву 1928. године, а рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1929. године. Служио је као парохијски свештеник у Челебићима све до мученичке смрти 29. новембра 1945. године.

Почетком Другог светског рата био је одређен за ликвидацију неколико пута, али је милошћу Божјом избегао све покушаје. Међутим, у новембарској ноћи 1945. године, када је рат већ завршен трочлана потера га је ухватила. Постоје две верзије његовог мучеништва: да му је живом претестерисан врат и да му је муслиман из потере одсекао главу. Главу овог светог oca су однели као трофеј у зграду Општине у Челебићима. После 45 година његов син Василије пренео је Момчилове земне остатке и сахранио их поред Цркве у Челебићима.

Тропар. глас 4.

Живот ти је био молитва свештеномучениче Христов.
Ширио си Христову љубав и мир молитвом и делом,
молећи се за оне који су те мрзели и гонили.
Стално си се и усрдно молио за добро православног народа свог
и учио га да увек иде Твојим Путем. На крају си принео и себе
за свог Христа због чега си удостојен смрти Његовог Крститеља.
И када су кренули да те обезглаве, свештеномучениче Момчило,
молио си се и за своје непријетеље попут твога заштитника а
првомученика Христовог: “Господе, не узми им ово за грех.”“

Ко је заиста Момчило Гргур(евић) и каква је његова заслуга најбоље се види из следећег документа састављеног од Вида Милаша.

На веб страници СПЦ, Митрополија Дабробосанска, Архијерејско намјесништво фочанско, парохија у Челебићима за парохију тетимску наводи се:

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/celebici.html

ПАРОХИЈА У ЧЕЛЕБИЋИМА

Парохија тетимска има две цркве и то: Успења Пресвете Богородице у Челебићима и Светог Николе у Ријеци.

Градња цркве у Челебићима почела је 1936. године. Грађена је као спомен-црква седамдесеторици стрељаних становника Челебића са свештеником на Шуковцу. До 1939. године црква је покривена. Даљи радови на цркви су прекинути због почетка Другог светског рата. Са радовима се наставило тек 1958. године. Следеће године, 1959, црква у Чајничу поклонила је иконостас, док је црква из Сарајева 1962. године поклонила звоно. Цркву је осветио митрополит Нектарије. Генерална обнова храма почела је 1984. године. Промењен је кров, урађена нова фасада, поравната порта и уређени гробови за 17 побијених родољуба на Шуковцу као и гробница за свештеника Момчила Гргуревића, коме је ручном тестером одсекао главу Хасан Хоџић на месту Мраморје изнад села Јечмишта. Његови земни остаци су пренети код цркве 1986. године. Обновљени храм осветио је митрополит Владислав 7. августа 1987. Године 1997. доведена је струја и вода.

На тетимској парохији служили су следећи свештеници: Лука Биједић; Нико Поповић; Владо Поповић; Момчило Гргуревић; Боривоје Косорић; Милорад Остојић; Миломир Ковач; Миломир Добриловић; Милорад Дајевић и Горан Терзић.

Црква Светог Николе у Ријеци

Црква Светог Николе у Ријеци саграђена је од камена и покривена дрвеном шиндром 1834. године. Занимљиво је да је црква укопана у земљу око пола метра. Из натписа изнад улазних врата видимо да је црква саграђена залагањем свештеника Луке Биједића за време митрополита Јосифа. Ова мала црква је имала на иконостасу неколико икона велике уметничке вредности. Икону Светог Георгија, која је била на изложби у Паризу и Сарајеву, урадио је 1641. године Георгије Митрофановић. Звоник је уз цркву накнадно дозидан. Забележено је да је Миле Дуњић дао дванаест пари волова да се купи звоно и подигне звоник.

Поред Луке Биједића у Ријеци су служили свештеници: Нико Поповић и његов син Владо Поповић, кога су аустријске власти стрељале 1914. године на дринском мосту у Фочи.

Удружење Фочака Београд » ЗАНИМЉИВОСТИ

Момчило Гргур(евић) – Пут до светитеља