Тара
Река Тара извире испод Комова на надморској висини од 1250 метара и у своме путу дугом 150 километара пролази кроз раскошни колорит бујног листопадног растиња и четинара са чудесном орнаментиком створеном крашном ерозијом.
Целим својим током Тара је чиста и питка, прелепе тиркизно-плаве боје. Тара је најчистија река Европе, а њену ћуд бруси око седамдесет изворских потока.
Иако по дубини други (1300м), кањон Таре је због богатства и лепоте флоре и фауне, као и стрмих литица, најлепши кањон на свету, дуг 78 километара.
Последњих 25 километара тока Таре, који је у дубоком кањону припада територији општине Фоча. Тара је по заштитом УНЕСЦО-а као посебан еко резерват.
Кажу да је Бог стварајући свијет, створио Тару и њен кањон као доказ своје грандиозности и лепоте…
Зачетници сплаварења су Трифтари, људи који су терали грађу низ реку. Спајали су балване правећи «думен» (весло које се на балвану користило као полуга). По одласку Трифтара 1973. године почело је туристичко сплаварење на дрвеним сплавовима. На сплаву сте пасивни посматрач. Активно учешће, односно рафтинг на Тари, започиње Словенац Матјаж Шмит 1989. године.
Рафтинг је спуштање низ брзе планинске реке у специјалним гуменим чамцима намењеним за дивље воде. Сваки путник је снабдевен опремом за спасавање, а чамцима управљају кормилари, професионалци који су одрасли на реци Тари. Степен атрактивностии реке Таре је 3 – 4 (река Колорадо има категоризацију 5) што значи да по атрактивности и авантури коју Тара може да пружи спада у сам светски врх дивљих река.
Тара је пловна 94 км, а горњи ток реке је без трагова цивилизације. Доњи ток обилује са безброј пенушавих букова од којих су најпознатији: Брштеновачки бук, бук Борови, бук Ћелије, бук Црвене Стијене, Вјерновића бук и други, ништа мање атрактивни.
На чамцима је обично по 6-8 особа плус два искусна рафтера. Вожња је за незаборав. Бројни су брзаци који захтевају спретност рафтера, као и осталих на чамцу. Поред тога дубоки кањон дозвољава само на неколико места пристанак уз обалу да би се направила пауза. Целим током гости уживају у егзотичној природи. Бујна вегетација на окомитим литицама скрива дивљач посебно дивојарце који се могу видети на шиљатим стенама. Изнад је само небо.
На Шћепан пољу се Тара спаја са Пивом где настаје Дрина некад звана Зеленика због своје боје.
На крајњем одредишту рафтере дочекује топли чај или ракија и домаћи специјалитети и дружење у кампу до дубоко у ноћ.
Посjетилаца данас: 12
Посјетилаца јуче: 35
Овог мjесеца: 766
Ове године: 4059
Укупно посjета: 84782
Данас прегледано: 147
Укупно прегледа: 223315
Тренутно људи осим Вас: 1
Оставите одговор